Projekti

Projekti (24)

1

 

У оквиру инвестиционог улагања набављена је и крајем прошле године изузетно ефикасно монтирана нова опрема вредна 14 милиона динара. Тиме је рад у поступку пречишћавања воде до нивоа за пиће ефикаснији и квалитетнији.

„Топли вал“ је протутњао, па је с почетка фебруара отопио сав снег који је обилно падао ове зиме. Тако су временске прилике омогућиле да и реализујемо планирану посету Постројењу за прераду воде на Сељашници како би на лицу места добили слику онога што је крајем прошле године урађено и што је заслужило све похвале јер је реч о највећем улагању у опрему после више деценија. Поред директора ЈКП“Лим“ Ениса Мемишаховића, наше саговорнице биле су дипл.инжењер хемије Дана Љујић која непосредно руководи овом радном јединицом и дипл. грађевински инжењер Даница Цвијовић, која је руководилац пријепољског водовода.

-Постројење је добило део опреме 1971.односно 1972.године. Радни флуид за покретање филтера било је уље (хидраулика), а 1989.године прешло се на пнеуматику. Већи део опреме, рачунајући пумпе за прање, дуваљке за ваздух и компресоре били су баш из те 1972.године. То је опрема која се до прошле године користила за прање филтера у технологији прераде воде, прича Дана Љујић.

 

2

У оквиру инвестиционог улагања реализован је пројекат замене ове опреме, односно затварача у цевној галерији и пнеуматских разводника. Уложено је 14 милиона динара. Шта се добило? О томе говоре детаљно Дана Љујић и Даница Цвијовић као две особе у које су „упрте очи“ кад је реч о водоводу, односно квалитету воде и квалитету снабдевања водом корисника градског водовода.

-Добили смо да рад у поступку пречишћавања воде до нивоа за пиће буде ефикаснији и квалитетнији. Постојећа опрема, због дуготрајности коришћења и учесталог рада због мутноће за време великих падавина или топљења снега, била је већ непоуздана. Због тога је у екстремним ситуацијама до потрошача стизала бактериолошки исправна вода за пиће али са мутноћом изнад дозвољене, кажу Дана и Даница.

-Замена опреме заиста омогућава лакше праћење рада на постројењу као и контролу воде. Ово је био прави или да кажемо задњи моменат јер се тек демонтажом видело у каквом је стању стара опрема. Она је готово музејски примерак и више не постоји на постројењима, каже Дана Љујић.

3

-Ми идемо даље кад је реч о реализацији пројекта инвестиционог одржавања, каже Даница Цвијовић и најављује улагања која укључују ревитализацију саме зграде али и она која ће дорадити технолошку линију. За то је потребно урадити елеборат о зонама заштитете санитарног изворишта и у поступку је прибављање решења. Наравно, пројекат ће рећи и колико ће бити потребно уложити средстава јер је то инвестиција која се креће око 30 милиона динара.

Замолили смо Даницу Цвијовић да нам, као руководилац водовода, да једну свеобухватну слику стања градског водовода у овом тренутку.

-Потребан нам је додатни резервоарски простор. Постојећи су недовољни за дневно подмиривање потреба. Такоће нам је важна реконструкција постојеће магистралне и секундарне мреже. Но, наш водовод, могли би рећи да је технолошки на завидном нивоу и неки слични градови из окружења не могу се ни поредити. Имамо и доста добру воду по хемијским параметрима. Наравно, има проблема, недостаје нам бољи возни парк али успевамо уз велики ангажман запослених да урадимо много тога, каже Даница Цвијовић и истиче извођача радова „Јединство“ из Севојна који су посао око замене опреме обавили на заиста врхунском нивоу, уз пуно разумевање ситуације и жељу да помогну колико је могуће. Наиме, замена опреме била је, како каже Даница, права „партија шаха“ јер је постројење сво време радило.

И док слушам све детаље везане за Постројење за пречишћавање воде, односно начин испоруке воде, тешкоће, неопходност да се буде стално „приправан“ и одговоран, размишљам да се у Пријепољу о једном од најважнијих објеката уопште за живот грађана брину-жене. Баш, чини ми се, нетипично за ову област. Директор Енис Мемишаховић потврђује моје запажање.

-У праву сте, то је баш ретко да жена руководи водоводом. Могло би се рећи да пријепољски водовод лежи на четири жене. На самом постројењу је 5 радника, а укупно у целом систему везаном за градски водовод су 22 запослена, каже Мемишаховић који наглашава да смо заиста имали много среће јер се показало да је опрема замењена у правом или последњем тренутку. Било је питање дана када ће бити ван функције. Оно што је трајало пола века, без да су грађани имали већих проблема, замењено је тихо и стручно, а нова опрема омогућава максималну сигурност.

 

Izvor "List Polimlje"

Isporuka toplotne energije startuje 15. oktobra, a tople i hlade probe počele su ove sedmice.

Grejna sezona za oko 600 gradskih domaćinstava zvanično će početi 15. oktobra i trajaće narednih šest meseci.

Javno komunalno preduzeće “Lim” je u obavezi da u stanovima održava temperaturu od 20 stepeni Celzijusa. Grejni dan, pri uobičajenim zimskim uslovima, traje od 6 do 21 časa.

“JKP "Lim" započeće proizvodnju i distribuciju toplotne energije vidu kratkotrajnih toplih proba iz kojih će u kontinuitetu preći u režim redovne isporuke toplotne energije”, rekao nam je Enis Memišahović, direktor Javnog komunalnog preduzeća “Lim”.

Funkcionalne probe podrazumevaju proveru rada energetskih objekata i kotlarnica, čime se uporedo vrši provera i funkcionalnost toplovodne mreže, toplotnih predajnih stanica, a prema potrebi i pojedinih kućnih grejnih instalacija.

Preduzeće u ovu grejnu sezonu ulazi spremno, rekao nam je Enis Memišahović, direktor JKP “Lim”.

U prirpemu i remont kotlarnica ove godine je uloženo oko milion i po dinara. Uoči počtka grejne sezone rešen je i problem u isporuci toplotne energije u kraku izmedju Dečijeg vrtića i Nacionalne službe za zapošljavanje. Na tom potezu je došlo do curenja kanalizacione i toplovodne cevi. One su, u dužini od oko 12 metara,   zemenjene novim.

“ Proteklih godina smo radili na tome da korisnicima obezbedimo što kvalitetniju uslugu. Pored zamene toplovodnih cevi u distributivnom sistemu, u kotlarnici na Opanku smo pre tri godine nabavili nov kotao i stavili tačku na višegodišnji problem stanara koji se toplotnom energijom snabdevaju iz ove kotlarnice”, kaže Memišahović.

Ove godine, ozbiljnija ulaganja usmerena su u kotlarnicu OŠ “Vladimir Perić Valter”.

S obzirom da smo prošle godine završili ozbiljniji remont kotlarnice na Stadionu i u Prijepoljskoj gimnaziji, akcenat smo ove godine stavili na remont kotlarnice u OŠ “Vladimir Perić Valter” gde su kotlovi stari blizu 40 godina. Dodatni rizik za nesmetano funkcionisanje i dalje su podzemne vode koje se javaljaju tokom obilnijih padavina. Problem se trajno može rešiti izgradnjom nove toplane koja je u planu naredne godine, kada će ova kotlarnica biti isključena iz funkcije”, kaže on.  

Reč je o ozbiljnoj investiciji koja mora proći sve zakonske procedure i biće realizovana uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i lokalne samouprave. To je, smatra Memišahović, potreba s obzirom na starost postojećeg sistema i energenata koji se trenutno koriste.

“Sistem na biomasu funkcioniše 24 časa tokom grejne sezone, što znači da će grejanje biti kvalitetnije a i ekonomski isplativije”.

Do tada će se stanari grejati na ugalj a mazut a on se oristi u tri od pet kotalrnica veliki je izdatak u ukupnom trošku energenata.

Memišahović kaže da energenta ima dovoljno za prvih nekoliko nedelja a da je u toku javna nabavka za prvu tranšu mazuta i uglja. Nabavna cena ovih energenata će, veruje, biti na prošlogodišnjem nivou, a u skladu s tim ostaje nepromenjena i cena koju korisnici plaćaju za ovu uslugu.

“Mazut je energent čija se cena menja na nedeljnom nivou, ali verujem da tu neće biti većih odstupanja u odnosu na prošlu godinu. Ove godine cena uglja je nešto manja ali je njegovo učešće u ukupnom trošku energenata svega pet posto.”

Cena usluge grejanja po kvadratnom metru stambenog prostora je 264 dinara bez PDV-a , odnosno 330 dinara bez PDV-a po kvadratnom metru poslovnog prostora

Memišahović veruje da će i ova grejna sezona biti uspešna kao prošlogodišnja.

“Prošle godine nismo imali ni jedan dan prekida u isporuci toplotne enrgije. Sistem jeste star, ali je u savim solidnom stanju za nesmetno funkcionisanje. Nadam se da će se u skorijoj budućnosti stvoriti uslovi za upotrebu drugih energenata što bi u značajnoj meri podiglo kvalitet ove usluge”, smatra on.

 

Izvor: List "Polimlje"

Posle cele decenije kupljena su dva nova specijalizovana vozila za odvoženje smeća.

JKP“Lim“ obogatilo je svoj vozni park sa dva nova specijalizovana vozila koja su kupljenja sopstvenim sredstvima. Ovih dana su isporučena i biće organizovana obuka, a već sledeće sedmice biće i u funkciji. Reč je o dve smećare, kapaciteta 6 i 16 kubnih metara.

1

-Mi smo prošle godine izdvojili 7 miliona dinara učešća kako bi posle deset godina obnovili namenska vozila koja služe za deponovanje otpada. Ukupna vrednost smećara je 22 miliona dinara bez poreza, a biće isplaćene u narednih 36 meseci. Reč je o savremenim smećarama koje omogućavaju da se pored kontejnera prazne i kante, tako da ćemo moći da organizujemo drugačiji tretman legerovanja otpada u gradu. Plan nam je da kontejnere sklonima sa nekih površina, a da korisnici nabave specijalizovane kante za smeće, čime će se smanjiti količina otpada na javnim površinama, kaže Enis Memišahović, direktor JKP“Lim“.

Tek nabavkom ovih specijalizovanih vozila, JKP“Lim“ ima uslove da deponuje otpad i van teritorije prijepoljske opštine, odnosno do Regionalne transfer stanice koja se gradu na području Nove Varoši.

 

2

 

Izvor: List "Polimlje"

U ovoj godini akcenat je stavljen na izradu više projekata za poboljšanje kvaliteta vodosnabdevanja i pošto su dobro ocenjeni za očekivati je da naredne godine kancelarija za javna ulaganja odobri sredstva za njihovu realizaciju u stoprocentnom iznosu.

Rad JKP“Lim“ postao je veoma transparentan jer, shodno zakonskim odredbama, izveštaji se dostavljaju kvartalno i usvajaju na sednicama Skupštine opštine. Pred kraj godine, sumirajući rezultate, prvo smo pitali direktora Enisa Memišahovića šta je najbitnije što bi uticalo na generalnu ocenu rada u 2019.godini.

-Najbitnije je da smo izašli iz finansijskih problema u ovoj godini. To znači da je preduzeće sve obaveze izmirivalo, osim duga za mazut iz robnih rezervi od pre 8 godina. Ostalo je još da se plati oko 13 miliona dinara do oktobra 2020.godine. Tokom prethodne dve godine uspeli smo da vratimo 50 tona i to isključivo iz sopstvenih sredstava. Mi bi imali sredstva da vratimo sav preostali dug kada ne bi bilo drugih investicija. Imali smo produženu grejnu sezonu, a nismo imali ni jedan dan zastoja u isporuci toplotne energije svim korisnicima ove usluge. Uspeli smo na vreme da remontujemo dobar deo kotlarnica. Osim kotla u kotlarnici „Pijaca“ koji je nov, oprema u svim drugim kotlarnicama je dotrajala, stara je 30 godina. Izgradnja i stavljanje u funkciju toplane na bio masu podrazumeva i rekonstrukciju svih podstanica.

6666

Da li će, kako je bilo predviđeno, izgradnja toplane početi već naredne godine?

-Projekat parcelizacije je urađen, dobijena je saglasnost od Republičke direkcije za imovinu o podeli parcele pored zgrade gimnazije i očekuje se da do kraja godine bude potpisan ugovor između opštine, Ministarstva za energetiku i nemačke razvojne banke, koja je investitor. Mi smo jedna od prvih pet opština u državi koje potpusuju ovakav ugovor. Vrednost je oko 3 miliona evra. Realizacijom ovog projekta biće omogućeno da se priključe i novi korisnici (Vrtić, Elektrodistribucija, Dom kulture, Muzej, Opštinska uprava) ali i privatni objekti tamo gde budu postojali uslovi. Ove godine mi smo ugradili sve preostale kalolimetre koje smo dobili od Ministarstva za energetiku (41) i time su se stekli uslovi da se izmeni opštinska Odluka o grejanju da bi se grejanje naplaćivalo po utrošku.

Ove godine JKP“Lim“ stavilo je akcenat na izradu projekata, pre svega onih koji se odnose na uštede u vodosnabdevanju. Koji su to projekti i koje su vrednosti investicija u pitanju?

-Reč je o projektu za sekundarnu vodovodnu mrežu prema naselju Mioska, vrednom 20 miliona dinara, projektu rekonstrukcije sekundarne mreže u Lukama, čija je vrednost 30 miliona dinara, pripremili smo projekat rekonstrukcije održavanja i prečišćavanja vode na postrojenju Rosulje i zamenu cevovoda preko mosta u Grobnicama (8 miliona dinara). Uredili smo i projekat automatizacije vodovodog sistema u Prijepolju koji je vredan 25 miliona dinara. Opština je konkurisala kod Ministarstva za privredu za izradu projekta rezervoara Pušina i nadamo se da će taj projekat biti gotov i da ćemo moći da počnemo sa realizacijom ove investicije vredne 35 miliona dinara. Tokom ove godine urađen je i projekat izgradnje sekundarnog vodovoda na Seljašnici (17 miliona dinara). Mi smo, dakle, spremni da konkurišemo kod Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije i tako obezbedimo sredstva za realizaciju ovih projekata u 2020.godini. Imamo saznanja da su svi projekti ocenjeni dobro i da imamo velike izglede da nam budu dodeljena sredstva i to u stoprocentnom iznosu. Jedna od najvećih investicija ali i poslova za nas u ovoj godini bila je rekonstrukcija priključaka i glavnog cevovoda na Seljašnici jer smo morali vodovodne instalacije da prilagodimo izgradnji nove saobraćajnice. Za to je opština izdvojila 6 miliona dinara budžetskih sredstava.

Na sednicama Skupštine opštine dosta se govori o seoskim vodovodima i gazdovanju. Da li tu JKP“Lim“ može nešto da učini?

-Mi nemamo saznanja u kakvom su stanju ti vodovodi jer ne gazdujemo njima. Oni su u ingerenciji mesnih zajednica i dok se ne reši njihov status ne možemo mnogo učiniti. Potrebno je da ti vodovodi budu održivi, da imaju dovoljnu količinu vode kako bi se voda mogla tretirati da bi bila bakteriloški i hemijski ispravna jer javna komunalna preduzeća mogu isporučivati samo takvu vodu, kaže Memišahović.

 

99999

Ono što ozbiljno opterećuje lokalnu samoupravu, komunalno preduzeće i sve građane je deponija Stanjevine. Ove godine načinjeni su pomaci onoliko koliko je to omogućila uredba Vlade Srbije ali je činjenica da je JKP“Lim imalo velike probleme i sa učestalim požarima na depniji, što je iziskivalo veće angažovanje i ljudi i mehanizacije. Pitamo direktora Memišahovića kakva su najnovija saznanja kad je reč o zatvaranju Stanjevina ali, pre svega, kako će izgledati nov način odvoženja otpada?

-Ne mogu navesti razloge za požare na deponiji ali je za nas to ogroman problem jer kad se zapali mi sve kapacitete preusmeravamo na gašenje, a da ne govorimo o troškovima. Očekujemo da bude završen projekat sanacije i rekultivacije Stanjevina do kraja godine, za šta je sredstva obezbedilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i izgradnja transfer stanice na lokaciji Banjica jer je nadležno ministarstvo usmerilo da tamo vozimo otpad iz naše opštine, a potom otpad preuzima užička deponija Duboko.

To će svakako povećati troškove ali traži i nova vozila za transport otpada?

-Troškovi će se povećati za onaj iznos koji će se plaćati Dubokom za preuzimanje otpada. Za sada ne znamo koji je to iznos. Mi smo raspisali tender za nabavku dva vozila na lizing, idući upravo u susret novoj situaciji i očekujemo rezultate tendera do nove godine. Vrendost vozila je 22 miliona dinara (na tri godine).

Kako Vam se, kao direktoru, čini godina kad je reč o poslovima koje ste obavili kao javno preduzeće?

-Nismo imali velikih problema ni u isporuci vode, ni grejanja. Ali svakodnevno funkcionišemo shodno mogućnostima i kadrovskim i finansijskim. Odluka o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru dosta nas je ograničila jer ljudi odlaze u penziju, radnici su sve stariji, pa je planiratiu vrlo teško. Naša sredstva za investicije su skromna. To je nekih do petnaestak miliona dinara godišnje. Nedovoljno za velike planove ali je u ovoj godini bio i najveći prostor za ulaganja. Prethodne dve godine od onog što smo zaradili morali smo izmirivati obaveze preostale iz ranijeg perioda. Nadam se da u 2020.godini ulazimo u realizaciju većine projekata i to su investicije vredne 2 miliona evra. Verujem da ćemo izgraditi toplanu , konačno zatvoriti stanjevine i voziti smeće na transfer stanicu.

 

Izvor: List "Polimlje"

Još nije potpisan ugovor sa opštinom o preuzimanju poslova nekadašnje Direkcije za izgradnju u skladu sa Odlukom Skupštine opštine. Komunalci ipak rade jer neki poslovi ne mogu da čekaju. Iz sopstvenih prihoda 140 novih kontejnera. Ozbiljan posao na rekonstrukciji Gradskog vodovoda paralelno sa putem u Seljašnici. Gotovi projekti za neke sekundarne vodovode. Početak izgradnje Gradske toplane do kraja godine?

Odlukom Skupštine opštine jedan deo poslova na održavanju brojnih komunalnih objekata na području grada i opštine, prešao je na JKP“Lim“. Međutim, iako je već kraj aprila, uočljivo je u gradu da „stvari ne stoje“ kao da o njima neko brine. Šta bi trebalo da „odradi“ ovo preduzeće, a ne radi i zašto, pitali smo odmah na početku direktora Enisa Memišahovića.

-U pravu ste da je Skupština opštine odlukom precizirala poslove koji prelaze u obavezu JKP“Lim“ ali u istoj odluci stoji i da se moraju zaključivati posebni ugovori kako bi se ti poslovi i realizovali. Mi smo pre petnaestak dana poslali predlog ugovora Opštinskom veću koji se odnosi na čišćenje i održavanje kišnih kolektore i uređenje vodotokova. Očekujemo saglasnost kako bi dobili i odgovarajuća sredstva. Mi smo do sada, od sopstvenih prihoda, očistili šahtu koja je stvarala probleme kod „Svetlosti“ u Vakufu i rešili sličan problem u Vinogradu.

O „udarnim rupama“ po gradskim ulicama posle zima uvek se priča.Građani su nervozni jer su neke baš onako „udarajuće“. Je li to sada vaša obaveza?

-Nije. Mi imamo obavezu da zakrpimo ono što smo mi prouzrokovali tokom zime intervenišući na vodovodu. Nismo imali mnogo takvih intervencija u gradu, više ih je bilo na Kolovratu.

JKP“Lim“ je u obavezi i da održava javnu rasvetu, nabavljeno je i adekvatno vozilo. Ali ni za ovaj posao još nije potpisan ugovor. Ipak, od početka godine, bez obzira na to, radnici preduzeća redovno otklanjaju kvarove. Ništa nije naplaćeno za četiri meseca. Ovih dana završen je tender za nabavku kontejnera.Tako će posle desetak godina konačno dotrajala „rugla“ biti zamenjena.

-Trebalo bi da za mesec dana postavimo kontejnere tamo gde su stari baš dotrajali ili ih više i nema. Namera nam je i da proširimo uslugu iznošenja smeća. Reč je o 140 kontejnera, vrednost nabavke je 4,5 miliona dinara i sredstva smo izdvojili iz prihoda ovog preduzeća.

Da li ste razmišljali da kontejnere potpuno eliminišete sa područja grada jer predstavljaju zaista ruglo, oko njih se bahatošću nesavesnih prave mini deponije i da se vrati obaveza da svaka kuća,odnosno stan i radnja imaju adekvatne pojedinačne kante za smeće?

-Za sada nemamo uslove, ali predlog je dobar. Naime, kada počnemo da transportujemo otpad do transfer stanice u Banjici biće nabavljena i nova vozila i tada će biti veoma važno da se razvrstava otpad, da se razdvaja mokri od suhog i moći će da se izmeni i način odlaganja smeća na području grada. Za sada nemamo ni vozila, ni kadrova za tako nešto. Ali uskoro se može očekivati.

Trebalo je da već bude raspisan tender za projekat sanacije Stanjevina jer je opština krajem prošle godine dobili za ove namene 3 miliona dinara. Da li je poznat projektant i rokovi ?

-Koliko znam treba da bude raspisan tender.

Da li je raspisan tender za projekat transferne stanice koja će biti na lokaciji Banjica za tri opštine?

-Mislim da je opština Nova Varoš, na čijoj je teritoriji, aplicirala za sredstva kako bi se obezbedila projektna dokumentacija. Reč je o 5 miliona dinara.

Za to vreme, Stanjevine više ne idu u širinu, nego smetlište raste u visinu? Koje visine je planirano da dobijemo brdo smeća, pošto više nema mesta za „širenje“?

-Pitanje je na mestu ali mi smo prinuđeni da tako postupamo jer tamo više nema prostora. Ali mi i dalje deponujemo smeće, pošto nemamo gde. Ja sam zagovornik da se smeće privremeno vozi do pribojske deponije. Imamo dosta argumenata za ovakav postupak jer je svojevremeno Prijepolje bilo inicijator da se na toj lokaciji privremeno deponuje smeće, a 1996.godine prijepoljska opština je izdvojila i sredstva iz budžeta za projekat sanacije. Naravno, u skladu sa količinom otpada prijepoljska opština bi izdvajala sredstva za održavanje ove privremene deponije na području pribojske opštine.

Kad je reč o vodovodu, u ovom trenutku najviše pažnje se posvećuje delu u Seljašnici zbog rekonstrukcije puta.

- Pratimo rekonstrukciju i gde je god moguće paralelno rekonstruišemo priključke i mrežu. Potrebno je i izmestiti oko 200 metara glavnog vodovoda što je najozbiljniji posao u prvom delu godine. Imamo gotova i tri projekta za neke sekundarne vodovode. To su u Lukama na Sjeničkom putu, na Seljašnici i cevovod preko mosta u Grobnicama. Konkurisaćemo za donatorska sredstva.

Grejna sezona je završena. Prošla je dobro?

-Jeste. Grejali smo do 20.aprila jer su dani bili hladni ali tih pet dana nećemo fakturisati korisnicima. Veoma smo zadovoljni jer ni jednog dana nije bilo prekida grejanja. Razlog je što smo na vreme obavili remont kotlarnica. Prošle godine smo ugradili 10, a ove ćemo preostalih 30 kalolimetara koliko imamo nabavljeno. Očekujemo da Skupština opštine donose neophodnu izmenu Odluke o grejanju u skladu sa zakonskim propisima.

Prošle godine, u našem razgovoru za „Polimlje“ najavili ste da je realno da u ovoj godini bude završen projekat za izgradnju Gradske toplane. Da li je još uvek tako?

-Sve što je bilo vezano za tehničke detalje mi smo uradili i dostavili konsultantima u Ministarstvu za energetiku. Trebalo bi da sad posao ide brzo, da se uradi studija izvodljivosti. Bitno je da naša opština reši imovinsko-pravna pitanja vezana za lokaciju kod Gimnazije gde će se graditi toplana. To znači da bi trebalo da projekat bude gotov tokom godine, pa čak i da počne izgradnja. U Gradsku toplanu investira Razvojna banka Republike Nemačke i Ministarstvo za energetiku Vlade Srbije.

 

Izvor:List Polimlje

 

Za 2,7miliona dinara, koliko je prebačeno iz opštinskog budžeta krajem prošle godine, JKP”Lim” je nabavilo dizalicu, agregat i vibracionu bušilicu. To omogućava prvi put da ovo preduzeće ima uslove da održava javnu rasvetu.

44

Inače, minulih godina za održavanje javne rasvete iz budžeta je izdvajano preko 10 miliona dinara godišnje, a poslovi su, upravo zbog nedostatka opreme, odnosno specijalne dizalice, poveravani privatnim firmama.

11

Izvor: List "Polimlje"

У оквиру инвестиционог улагања набављена је и крајем прошле године изузетно ефикасно монтирана нова опрема вредна 14 милиона динара. Тиме је рад у поступку пречишћавања воде до нивоа за пиће ефикаснији и квалитетнији.

1

„Топли вал“ је протутњао, па је с почетка фебруара отопио сав снег који је обилно падао ове зиме. Тако су временске прилике омогућиле да и реализујемо планирану посету Постројењу за прераду воде на Сељашници како би на лицу места добили слику онога што је крајем прошле године урађено и што је заслужило све похвале јер је реч о највећем улагању у опрему после више деценија. Поред директора ЈКП“Лим“ Ениса Мемишаховића, наше саговорнице биле су дипл.инжењер хемије Дана Љујић која непосредно руководи овом радном јединицом и дипл. грађевински инжењер Даница Цвијовић, која је руководилац пријепољског водовода.

-Постројење је добило део опреме 1971.односно 1972.године. Радни флуид за покретање филтера било је уље (хидраулика), а 1989.године прешло се на пнеуматику. Већи део опреме, рачунајући пумпе за прање, дуваљке за ваздух и компресоре били су баш из те 1972.године. То је опрема која се до прошле године користила за прање филтера у технологији прераде воде, прича Дана Љујић.

У оквиру инвестиционог улагања реализован је пројекат замене ове опреме, односно затварача у цевној галерији и пнеуматских разводника. Уложено је 14 милиона динара. Шта се добило? О томе говоре детаљно Дана Љујић и Даница Цвијовић као две особе у које су „упрте очи“ кад је реч о водоводу, односно квалитету воде и квалитету снабдевања водом корисника градског водовода.

2

-Добили смо да рад у поступку пречишћавања воде до нивоа за пиће буде ефикаснији и квалитетнији. Постојећа опрема, због дуготрајности коришћења и учесталог рада због мутноће за време великих падавина или топљења снега, била је већ непоуздана. Због тога је у екстремним ситуацијама до потрошача стизала бактериолошки исправна вода за пиће али са мутноћом изнад дозвољене, кажу Дана и Даница.

-Замена опреме заиста омогућава лакше праћење рада на постројењу као и контролу воде. Ово је био прави или да кажемо задњи моменат јер се тек демонтажом видело у каквом је стању стара опрема. Она је готово музејски примерак и више не постоји на постројењима, каже Дана Љујић.

-Ми идемо даље кад је реч о реализацији пројекта инвестиционог одржавања, каже Даница Цвијовић и најављује улагања која укључују ревитализацију саме зграде али и она која ће дорадити технолошку линију. За то је потребно урадити елеборат о зонама заштитете санитарног изворишта и у поступку је прибављање решења. Наравно, пројекат ће рећи и колико ће бити потребно уложити средстава јер је то инвестиција која се креће око 30 милиона динара.

Замолили смо Даницу Цвијовић да нам, као руководилац водовода, да једну свеобухватну слику стања градског водовода у овом тренутку.

3

-Потребан нам је додатни резервоарски простор. Постојећи су недовољни за дневно подмиривање потреба. Такоће нам је важна реконструкција постојеће магистралне и секундарне мреже. Но, наш водовод, могли би рећи да је технолошки на завидном нивоу и неки слични градови из окружења не могу се ни поредити. Имамо и доста добру воду по хемијским параметрима. Наравно, има проблема, недостаје нам бољи возни парк али успевамо уз велики ангажман запослених да урадимо много тога, каже Даница Цвијовић и истиче извођача радова „Јединство“ из Севојна који су посао око замене опреме обавили на заиста врхунском нивоу, уз пуно разумевање ситуације и жељу да помогну колико је могуће. Наиме, замена опреме била је, како каже Даница, права „партија шаха“ јер је постројење сво време радило.

И док слушам све детаље везане за Постројење за пречишћавање воде, односно начин испоруке воде, тешкоће, неопходност да се буде стално „приправан“ и одговоран, размишљам да се у Пријепољу о једном од најважнијих објеката уопште за живот грађана брину-жене. Баш, чини ми се, нетипично за ову област. Директор Енис Мемишаховић потврђује моје запажање.

-У праву сте, то је баш ретко да жена руководи водоводом. Могло би се рећи да пријепољски водовод лежи на четири жене. На самом постројењу је 5 радника, а укупно у целом систему везаном за градски водовод су 22 запослена, каже Мемишаховић који наглашава да смо заиста имали много среће јер се показало да је опрема замењена у правом или последњем тренутку. Било је питање дана када ће бити ван функције. Оно што је трајало пола века, без да су грађани имали већих проблема, замењено је тихо и стручно, а нова опрема омогућава максималну сигурност.

Извор: Лист „Полимље“

JKP”Lim” privodi kraju radove na sanaciji rezervoara na Jezdovića Kosi, što će omogućiti da se smanji pritisak, a time i kvarovi na vodovodnoj mreži. Vrednost investicije je oko 8 miliona dinara

Novi cevovod već je postavljen i u toku su završni radovi koji se odnose na sanaciju rezervoara na Jezdovića Kosi, jednog od najbitnijih objekata gradskog vodovoda koji, uprkos toj činjenici, nije bio u funkciji godinama.

-Radi se katodna zaštita cevovoda, obavlja se zamena ventila i nadamo se da će uskoro ovaj rezervoar biti u funkciji, kaže direktor JKP”Lim” Enis Memišahović.

Svojevremeno, zbog pucanja cevi, rezervoar je bio isključen iz sistema, jer je pretila opasnost okolnim kućama. Šta će ova sanacija značiti za kvalitet vodosnabdevanja?

2

-Dobijamo akumulaciju od 2000 metara kubnih vode jer je to največi rezervoar našeg gradskog vodovoda. Time dobijamo i rezerve vode, što će smanjiti pritisak u mreži za oko 3 bara na području koje gravitira ovom objektu. Samim tim, biće manje kvarova na mreži, ističe Memišahović.

Projekat sanacije rezervoara Jezdovića Kosa finansirala je Kancelarija za javna ulaganja Vlade Srbije, a vrednost je oko 8 miliona dinara.

 

 

 

Izvor: List "Polimlje"

1

 

„Dobro je što je Vlada Srbije donela odluku kojom će se generalno rešavati pitanje deponija za više opština, među kojima je i naša“, kaže Enis Memišahović, direktor JKP“Lim.

Skupština opštine Prijepolje usvojila je izveštaj o poslovanju u 2017. jedinog javnog preduzeća čiji je osnivač, a postala je praksa da se o JKP“Lim“ barem tromesečno razgovara na skupštinskim zasedanjima kako bi se redovno pratili svi detalji koji utiču na stanje u preduzeću koje je od vitalnog značaja za svaku lokalnu samoupravu i njene građane. Zato je i JKP“Lim“ stalno u fokusu, a rezultati koji su ostvareni u prethodnom periodu izazivaju respekt.

Direktor JKP“Lim“ Enis Memišahović kaže da je 2017.godina bila sigurno najteža godina u istoriji ovog preduzeća.

-Kažem to zato što su prošle godine sve obaveze preduzeća dostigle vrhunac, odnosno svi rokovi su isticali, a bila je i jedna od najtežih i najhladnijih zima koje se pamte, što je otežalo dodatno rad svih jedinica preduzeća. Uz sve to, bila je više dana blokirana i deponija u Stanjevinama. Iz svega smo uspeli da izađemo i da smanjimo obeveze sa 90 na 35 miliona dinara, kaže Memišahović.

Od spomenutih 35 miliona dinara, koliko su finansijske obaveze u ovom trenutku, dominira dug prema robnim rezervama za isporučeni mazut za proteklu grejnu sezonu, što je posledica dugogodišnjeg prenošenja dugova za energente iz sezone u sezonu. Naime, od tih 35 miliona dinara, 6 miliona dinara JKP“Lim“ ima obaveze prema drugim dobavljačima,a sve ostalo je za mazut. Memišahović veruje da će dobar deo duga vratiti do početka nove grejne sezone, da će naplata biti efikasnija, a na redu je i ulaganje u remont tri kotlarnice na mazut, u vrednosti od 2,5 miliona dinara, a sredstva je opština već obezbedila.

-I pored tog teškog stanja u 2017.godini obezbedili smo, u saradnji sa opštinom, sredstva za završetak radova na vodovodu u Lukama koji je ove godine u funkciji, projekat za rekontrukciju postrojenja za preradu vode na Seljašnici,a puštena je u rad i fabrika vode u Brodarevu. Veoma važan je i projekat za zamenu cevovoda. Svi ti projekti su u toku i dobar deo radova je već izveden. Sredstva za investicije su od Vladine kancelarije za javna ulaganja. Najbitnija je stvar da je posle mnogo godina preduzeće oslobođeno kredita. To znači da nema obaveza prema bankama i ne plaća više kamate, kaže Memišahović.

Možda zvuči „sitno“ ali i obezbeđivanje samo dva „osnovna sredstva za rad“ je od ne malog značaja za funkcionisanje komunalnih službi. Tako je posle 3 godine osposobljeno vozilo za čišćenje septičkih jama,a od Beogradskog zelenila dobijen je traktor sa priključnim mašinama za posipanje soli i košenje.

2

 

Prošlo je pola 2018.godine. Planovi?

-U 2018.godinu ušli smo sa planom da sve obaveze koje imamo prema dobavljačima na vreme servisiramo što se ostvaruje prethodnih meseci. Planiramo da nabavimo vozilo za održavanje rasvete, ako dobijemo podršku opštine. Radi se više projekata, a među njima je pri kraju projekat rezervoara na Pušini. U toku je izrada projekta vodovoda za Miosku, novog sekundarnog vodovoda za neselje prema hidrocentrali u Seljašnici, rekonstrukciju sekundarne mreže u Lukama, zamene cevi na mostu u Grobnicama sa prelazom prerađene vode. Veoma je važno da imamo gotove projekte kako bi mogli da konkurišemo za donatorska sredstva.

Svakako je najvažnija komunalna vest stigla sa nivoa Vlade Srbije, a vezana je za rešavanje problema više deponija, među kojima je i prijepoljska.

Vlada je donela odluku da se transfer stanica gradi na području opštine Nova Varoš, a da se smeće odvozi na deponiju Duboko u Užicu. Sada sve zavisi od lokalnih samouprava koje treba da ulože sredstva za stavljanje u funkciju transfer stanice.

Da li se mogu iskoristiti sredstva Vlade Slovenije koja su bila namenjena upravo za izgradnju transfer stanice za potrebe prijepoljske opštine? Odnosno, da 800.000 evra koje je svojim budžetom za ovu godinu predvidela Vlada Slovenije bude naš ulog u investiciju transfer stanice za četiri opštine?

-Ostaje otvorena mogućnost da sredstva ne propadnu i da se usmere ispred naše opštine u izgradnju transfer stanicu. Koliko sam informisan, predsednik opštine Dragoljub Zindović razgovara na tu temu. Ono što je dobro je da je Vlada Srbije na sebe preuzela rešavanje najkompleksnijeg problema ne samo kad je reč o našoj opštini i što Vlada Srbije stoji iza ovoga i što su sve opštine koje imaju sličan problem zajedno usmerene da ga rešavaju. Kako stoji u odluci, međusobna prava i obaveze u zajedničkom obezbeđivanju i organizovanju upravljanja otpadom uređuju se sporazumom skupština opština, a realizaciju sporazuma pratiće Ministarstvo za zaštitu životne sredine. To će olakšati i našoj opštini da konačno zatvorimo smetlište u Stanjevinama. Koliko će sredstava biti uloženo zavisiće od odabranog rešenja. Ni vlada, ni opštine nemaju budžetirana sredstva za ovo, pa će se o obezbeđivati od naplate komunalnih usluga, a detalji će biti jasnije određeni u narednom periodu. A dok se sve to ne reši? Pa, mi ćemo i dalje „trpati“ smeće u Stanjevinama, kaže Enis Memišahović.

Bitna vest za Prijepolje je da je Ministarstvo za energetiku odabralo stručnog konsultanta za implementaciju projekta izgradnje toplane na biomasu. Realno je da radovi počnu čak i u ovoj godini, odnosno čim bude usvojen Detaljni plan regulacije za Šehovića Polje.

I ono što smo ostavili za kraj, a što ni malo nije manje važno za JKP“Lim“ je da je direktor uputio još jedan zahtev Vladi Srbije da odobri zapošljavanje 12 radnika na privremenim i povremenim poslovima i očekuje se da stigne zvanični odgovor kako bi se raspodelili u vodovodu i održavanju gradske čistoće. Naime, od 134 radnika, koliko ih je bilo pre dve godine, u JKP“Lim“ rade trenutno 123 ali su deficitarni upravo oni na „operativnim“ poslovima.

 

Izvor: List "Polimlje"

 

Od juče popodne jedno od najvećih naselja imaće dovoljne količine vode. Slede projekti za Nepek i Tomovinu, kazao je za „Polimlje“ direktor JKP“Lim“ Enes Memišahović

Direktor JKP“Lim“ Enis Memišahović potvrdio nam je da je juče, bez ikakve ceremonije i pompe, pušten u rad vodovod u Lukama, jedan od najvažnijih i najskupljih komunalnih projekata u poslednjoj deceniji.

-Tačno je da smo pustili u rad vodovod i da će Luke imati uredno snabdevanje vodom u narednom periodu posle 12 godina, od kako su počeli prvi radovi da se ovo prigradsko naselje priključi na gradski vodovod i na kvalitetan način obezbedi vodosnabdevanje, kaže Memišahović.

Radovi na vodovodu u dužini od 3 kilometra u Lukama počeli su 2006.godine ali je bilo dosta prekida. Poslednjih godina intenzivirani su i uloženo je oko 40 miliona dinara. Naime, ovaj deo opštine snabdevao se vodom koja je vodila cevovodom kroz ulicu Rajka Divca ali je količina bila nedovoljna, pritisak je bio slab i više kote su tokom dana ostajale i bukvalno vez vode. Zbog toga, već godinama domaćinstva nisu dobijala nove dozvole da se priključe na vodovod jer bi bilo ugroženo ukupno vodosnabdevanje Luka koje su u protekle dve decenije doživele građevinsku ekspanziju.

 

2

  Poslednja faza radova počela je pre tri meseca

 

Direktor JKP“Lim“ Enis Memišahović je istakao posebno da je posle 12 godina obezbeđena i upotrebna dozvola za ovaj komunalni objekat što nije bilo ni malo lako.

-Sledeća faza su naselja Nepek i Tomovina koji bi trebalo da budu priključeni na primarni vodovod ali je potrebno da opština uradi projekat jer je već doneta odluka, kaže Memišahović i naglašava da je za Luke zaista bilo dosta angažmana pojedinaca. Pored stručnih radnika komunalnog preduzeća, direktor JKP“Lim“ istakao je posebno angažaman predsednika opštine Dragoljuba Zindovića, Svetlane Slović iz Kancelarije za lokalni razvoj i Ediba Kajevića, člana Opštinskog veća koji su doprineli da se ovaj posao na vodovodu Luke privede kraju.

 

Izvor: List "Polimlje"

Kroz projekat “Poboljšanje kvaliteta života građana kroz izgradnju vodovodne infrastrukture” vredan oko 21 milion dinara, finansiran iz sredstava Evropske unije, završena je izgradnja vodovoda Luke, faza II.

To je poslednja deonica primarne vodovodne mreže u Lukama, kojim je urađeno 880 metara primarnog vodovoda, od Osnovne škole “Sveti Sava” do izlaska iz naselja Luke.

Izgradnja ovog vodovoda će znatno doprineti poboljšanju kvaliteta života građana opštine Prijepolje.

Korisni linkovi

opstina

banner1

Najnoviji članci